Prošlost se konstantno odvija

   

   Već sam pisao o proricanju budućnosti, ovaj put ću pisati o prošlosti. Nećete verovati ali prošlost se konstantno odvija, mi živimo u prošlosti. Mi nikada ne možemo da vidimo sadašnjost, samo prošlost, ako se pitate zašto i na pamet vam pada -Nikola šta sad lupetaš???- moraću da vas vratim u osnovnu školu. Setite se časa fizike i refleksije, ako ne možetete nema veze svakako ću sebi dati tu slobodu da objasnim ukratko.

Glavni krivac za naš život u prošlosti je "svetlo", ono što mi vidimo jeste samo reflektovanje svetla sa nekog predmeta, to svetlo putuje do našeg oka i da ne dužim dalje, to šta se posle desava nije baš ni bitno za ovu priču.

Svetlo putuje brzinom od 299, 792, 458 m/s što je 299, 792 km/s

 Po trenutno poznatoj nauci, brzina svetla je najveća brzina koju je moguće dostići, zapravo nije je baš moguće dostići jer da bi je dostigli moramo biti svetlo i morali bi biti toliko lagani, tj ne bi baš mogli ni da budemo čvrsta materija ali dobro, po teoriji moguće je ići približno brzo brzine svetlosti.

Međutim možda vam ova brzina deluje impresivno ali ako otputujemo u svemir ona i nije tako impresivna. Daaaa, da, ovo će biti još jedan tekst o svemiru. Da se razumemo nisam zaluđen svemirom samo volim da istražujem. Sve što napišem ovde je rezultat čitanja raznih knjiga, foruma i uopštenog istraživanja po netu...

Svetlo može 7 puta da obiđe planetu u jednoj sekundi, što znači da svetlo ima svoju krajnju brzinu i to znači da ima ograničenja. Daću primer, ako stojite i pričate sa nekom osonom, između vas je razmak od 1m, vi će te tu osobu videti 3.3 nano sekunde u prošlosti. Mi nikada ne možemo videti sadašnjost zbog ograničene brzine svetlosti.  

Sve što vidimo oko nas je zapravo kako je bilo, sve u univerzumu što vidimo, vidimo samo kako je bilo a ne kako je sada.

 Mesec je od zemlje udaljen 1.3 svetlosne sekunde(380.000km) što znači da mi mesec uvek vidimo 1.3 sekunde u prošlosti. Sunce je udaljeno 8 minuta jer toliko treba svetlu da dođe od sunca do zemlje, mi vidimo sunce 8 minuta u prošlosti, tek za 8 minuta ćemo videti šta se "sad" desilo tj, to sad će biti za novih 8 minuta.

Dakle što je razdaljina veća to je svetlu potrebno više vremena da doputuje i donese sliku.

  Međutim sada kreće prava zabava, sve što sam dosada dao kao primer bilo je blizu, hajde da otputujemo u drugu galaksiju, šta mislite na drugu zvezdu, recimo da skoknemo do Alpha Centauri i

slika 1   Alpha Centauri

odaberemo neku zvezdu/planetu tamo, u proseku su udaljene 4.3 svetlosne godine . Eee da, sada već pričamo o ozbiljnim stvarima, to znači kada bi smo se nalazili na njoj i gledali u pravcu zemlje, ustvari kada bi smo imali  teleskop koji bi mogao da vidi ljude na zemlji, videli bi smo ne današnjicu nego ono što se dogodilo pre 4 godine.  Zar to nije uvrnuto, znači kada bi gledali kroz teleskop u beloj kući bi jošuvek sedeo Obama. Na kalendaru bi bila 2014 godina. Zar to nije šokantno?! Kada bi posmatrač sa jedne od tih planeta imao dovoljno velik teleskop, tačnije ogledala teleskopa, ogledalo bi trebalo da bude veličine 25.000.000km(da u ovom slučaju veličina je bitna), sa takvim ogledalima mogao bi da vidi svakog čoveka i da vidi šta je radio pre četiri godine. Istina naš posmatrač će imati utisak da se to trenutno dešava ali nije, malo mu kasni prenos. To znači kada mi posmatramo taj deo svemira takođe vidimo sve u zakašnjenju od 4 godine. Međutim ako posmatramo

Slika 2 Mlečni put

Mlečni put, stvari postaju još ljuđe jer je mlečni put udaljen 25.000 svetlosnih godina od nas. Što znači šta?, da pogodili ste, znači da ako tamo ima neki vanzemaljac koji gleda kroz enormno veliki teleskop videće zemlju 25.000 godina u prošlosti. Ali hajde da odemo negde, recimo  2.000 svetlosnih godina dalje do neke druge zvezde koja ima čvrste planete kako bi smo pretpostavili da tamo ima života i da nas neko posmatra preko velikog teleskopa. Zemlju bi video onakvom kakva je bila pre 2.000 godina, daa, video bi Rimljane, video bi moćni Egipat, čak bi video kako su se piramide gradile.

Slika 3 Stari Rim

Ako bi smo otišli do nove galaksije kao što je Adromeda, uff, da to jeste daleko 2.500.000 svetlosnih godina udaljena. Neću ni da spominjem koliko bi ogledalo za takav teleskop trebalo da bude, negde veličine od 15 triliona kilometara u prečniku ali ajde. recimo da je izvodljivo, zemlja koja bi se videla kroz teleskop bi bila drugačija od onoga što sada vidimo, na zemlji ne bi bilo ljudi, mislim bilo bi ali primitivnih vrsta, bilo bi dinosaurusa verovatno. Mada mislim da ste shvatili suštinu i nema potrebe da putujemo dublje u svemir. Samo ćemo videti prošlost. Što je glavni

Slika 4 Pećinski ljudi

problem i sa naše strane, kada posmatramo tako  neku galaksiju mi vidimo daleku prošlost ali možda baš u tom trenutku tamo ima života, možda ali mi ne možemo da ga vidimo jer gledamo daleku prošlost. možda je to razlog zašto nemamo zvaničnu komikaciju sa drugim oblicima života jer za njih tamo ova planeta izgleda prazno i primitivno kao i nama njihova.

retko ću pisati baš o stručnim detaljima jer ni ja nisam stručnjak za ovu oblast, više sam radoznala duša koja čita sve isvašta. Ako neko ima šta da doda voleo bih da se javi pa da zajedno napišemo nastavak ovom tekstu. Nadam se da ste uživali i da vam se tekst svideo.