Černobil

Ljude su oduvek privlačila zabranjena mesta. Zapravo sve što je zabranjeno, opasno jako zanimljivo, Černobil je jedno od tih mesta. Međutim danas postoje turističke ture za obilazak sablasnih mesta u ovom gradu duhova.

Civilna gas maska u Pripjetu

NAPOMENA!!!

Posle katastrofe  mnoga živa bića su doživela ozbiljne genetske mutacije. Nemam želudac ni srca da takve fotografije postavim na svoj blog jer su krajnje odvratne. Međutim ako neko želi i ima želudac za tako nešto može da vidi šta je ostalo posle eksplozije.

-KLIKNI ZA FOTOGRAFIJE-

Sigurno se pitate šta se to tačno dogodilo u Černobilu, da li bi ste se iznenadili kada bi set čuli da je do eksplozije došlo jer su se inženjeri igrali sa turbinom? Da je došlo do pregrevanja reaktora jer su svi ventili za dvod vode koja je služila za hlađenje bili namerno zatvoreni?

Izgorele igračka

Ginekološka ordinacija u Černobilu posle nesreće

26.Aprila 1986. , usled loše dizajniranog rektora(što je i razumljivo, tehnologija nije bila na visokom nivou kao danas), zbog ljudske greške došlo je do eksplozije jednog od četiri reaktora u Černobilu. Zanimljiva stvar je da eksplozija nije bila velika, ništa ni blizu eksploziji atomske bombe. Do pucanja reaktora i oslobađanja velike količine radioaktivne prašine došlo je jer dizain reaktora nije bio dobar, kao i to da osoblje koje je radilo nije bilo dovoljno stručno da obavlja posao. Direktor V. P. Brjuganov je pre transvera u Černobilsku elektranu radio u termoelektrani na ugalj. Glavni inženjer Nikolaj Fomin takođe nije imao iskustva nego je pre premeštaja radio samo u konvencionalnim elektranam. Zamenik glavnog inženjera Antonlij Đatlov je imao iskustva sa radom na nuklarnim reaktorima ali isključivo na nuklarnim podmornicama. Ostali zaposleni su bili samo tehničari, koji su radili šta im se kaže. E sad gde je nastao problem, problem je nastao tokom eksperimenta uz pomoć kojeg je trebalo da se utvrdi da li će reaktor moći da obezbedi dovoljno energije za pokretanje vodenih pumpi i ostalih sigurnosnih uređaja ako iz nekog razloga dođe do prekida električnom energijom. Rekator je trebao da obezbedi dovoljno električne energije da se održi u radu sve do aktiviranja dizel agregata. Jedan takav eksperiment je bio uspešno izvršen ali rezultati na kraju su bili ispod očekivanih, na turbinama su izvršene modifikacije i eksperimet je pokušan ponovo. Ovaj put stvari nisu tekle tako sjajano jer je turbina dovedena u kritičnu fazu a reakcija je bila teško predvidiva. U trenutku kada su inženjeri utvrdili da stvar izmiče kontorli počeli su da spuštaju kontrolene šipke koje su jednim delom bile nameštene od grafita. Grafit  je prvo burno reagovao prlilikom spuštanja. Budući da su ventili za dovod vode koja je hladila reaktor bili namerno zatvoreni zbog ekseprimeta.Spuštanje grafirnig kontrolnih šipki bukvalno je  izgledalo kao dodavanje ulja na vatru koje je prouzrokovalo pucanje reaktora.

Kontrolana soba elektrane u Černobilu

Posle tog trenutka svet se zauvek promenio. Velike količine radioaktivnih čestica je oslobođeno u atmosferu. Od tog trenutk u opasnosti nije bio samo grad Pripjet koji je udaljen svega tri kilometara. U opasnosti je bila cela Ukrajna, ne samo Ukrajna nego i evropa.Međutim moglo je doći do još jedne eksplozije koja bi bila mnogo gora da u trenutku topljnja jezgra tri radnika nisu skočila u radioktivni bazen kao bi ručno otvorili ventili  kroz koju su mogle da ističu radioaktivne supstance. Zbog nivoa radijacije kojoj su bili izloženi, preminuli su u roku od nekoliko minuta. Nivo radijacije je bio toliko visok da su njihova tela morala biti sahranjena u olovnim kočezima.
U tom trenutku gargerov borjač je pokazao 3,63 što je bezbedan nivo rdijacije. Međutim maksimalan vrednost tog brojača je bila 3,63, kada je ekipa za čišćenje donela drugi brojač izmerili su 15 000! Pri ovom očitavnju utvrđeno je da radnici koji su bili zaduženi za čišćenje smeju da se zadržavaju svega 40 sekundi u tom područiju.

Bitno je napomenuti da se elektrana sastojala od četiri reaktora. Četvrti i najsavremeniji reaktor tog vremena je izgrađen 1983. Upravo na tom reaktrou je vršen eksperiment.Četvrti reaktor je bio skroz uništen, vatrogasci su svakog sata upumpavali po 300 litara vode da bi ugasili požar i koliko toliko ohladili ostatke reaktora koji je bio toliko uništen da popravka nije dolazila u obzir. Četvrti reaktro iz bezbednosnih razloga je zatrpan sa preko 5000 tona gilne, peska i olova iz helihoptera koji su satima nadletali i posipali reaktor. Na taj način je sprečnena veća katastrofa. Bilo potrebno dva dana da se shvate razmere ove katastrofe, tek nakon dva dana vojska je hitno evakuisala ljude iz okolnih mesta ali za mnoge je bilo prekasno, radioakjtivne čestice su se već proširile vazduhom i mnogi ljudi su umrli u prvih mesec dana. Nakon tri dana kada je u mnogim evropskim gradovima zabeležen porast radijacije došlo je zvanično obaveštenje o nesrećnom događaju, radioaktivni oblak je tada stigao već do Velike Britanije. U početku u umrlao je oko 100 ljudi, međutim oblak se vremenom širio preko cele Ukrajne kao i Evrope. Nivo zračeja je bio mnogo veći nego onaj zabeležen posle eksplozije bombi u Nagasakiju i Herošimi. Čak i danas se osete posledice ove katastrofe u vidu kancera, posle  ove katastrofe broj obolelih od nekoig vida raka se vrtoglavo povećao.
Prema pisanju CNN-a  Više od 100 000 ljudi je evakuisano nakon nesreće ali 1.200 ljudi uglavnom starih žena se vratilo, najviše njh je svoj postupak opravdavalo zbog ljubavi prema svojoj zemlji. Nekima je dozvoljeno da se vrate dok su neki ilegalno došli svojim kućama. Dobar deo njih se ubrzo razboleo i tragično završio dok su neki i danas živi i imaju između 80 i 95 godina.

Sada ide najbolji deo, verovatno ste pomislili da je sa tom elektranom bilo gotovo ali grdno se varate radila je još dosta godina nakon katastrofe. Setite se samo četvrti reaktor je bio skroz uništen, ostala tri su bila ispravna, zapravo skoro ispravna. Bilo je potrebno godinu dana da se obnove ali radil su. reaktori su postali potpuno funkcionalni, tek 1991. zatvoren je reaktor broj dva, broj jedan 1996. dok je reaktor broj tri radio sve do 2000te godine.

I ako mnogi misle da tamo više nema života, delimično su upravu, možda nema više ljudi ali bez ljudi mnoge životinje su baš tamo pronašle svoj domo kao što su vukovi, dabrovi... Takođe ima dosta i ptica neke su pretrpele ozbiljne genetske mutacije u vidu deformiteta kljuna, manjeg mozga i mnogih drugih odvratnih stvari ali bez ljudi vukovi i mnoge druge divlje životinje su se lepo snašle i žive svoj život.