Vera u sebe

Prvi put radim nešto ovako, tačnije prvi put se desilo da me neko inspiriše da napišem tekst. Tema možda zvuči glupo ali je razlog zašto su mnogi snovi propali. Često se čuje "ja verujem u sebe ali drugi nisu verovali", hmm to je često  tačno ali nije upotpunosti. Drugi nisu verovali jer vi niste bili sigurni i dovoljno odlučni da se posvetite vašem planu-vašim  snovima.


Sve muke kreće sa želeljom da se uradi nešto veliko, jednom kada shvatimo da nismo kao drugi i da možemo više i bolje od drugih počinje borba.
Ta borba se često zasniva na dokazivanju, dokazujemo se roditeljima, braći, sestrama, kolegama, prijateljima ili poslodavcu. Problem sa tim je što na isti taj način možemo stvoriti neprijatelje. Budi se zavist kod drugih stalnim natrljavanjme na nos kako smo mi bolji  od njih. Ako tako budete radili od vaše sreće  nema ništa, možete postati popularni, poželjni slavni ali ostajete sami. Stvarate fasadu sreće  ali iza te fasade ste sami i u najboljem slučaju ravnodušni. Kada se tako nešto desi više nema nazad jer će biti jako teško srušiti sve što ste dosad uradili i krenuti od početka, već ste obeleženi i tu nastaje začarani krug. Niste se borili protiv prave osbe, niste imali dostojnog protivnika koji će uvek biti korak ispred vas, kao što je Šerlok Homsu bio Morijarti, neko ko se bori samo sa vama, neko koga možete pobediti danas ali već sutra je korak ispred vasi ili u najboljem sučaju ste opet jednaki.

Tu osobu srećete svaki dan, vrlo je lukava, zna svaku vašu tajnu, zna svaki vaš korak, zna svaki vaš plan. NE to nije vaša mama, to ste vi. Svako jutro kada ustanem odma idem u kupatilo da operem zubiće i u ogledalu vidim njega, gleda me i izaziva. Gleda i govori šta ćeš danas da radiš, tačnije šta ćemo danas da radimo jer posle toliko godina on i ja smo  partneri. Problem je što obojica kompletni ludanci pa se svako jutro pozdravimo sa osmehom i zajedno krenemo u novi dan. Čudi me kako do sad nismo spalili svet?

 
Možda zvuči glupavo, kako se boriti sa samim sobom, Nikola šta lupetaš ti??
Zaista jedino ko može da vas odvoji od vaših ciljeva ste vi sami i niko više bar ne trajno, uradimo nešto i govorimo sebi ma ovo je glupost neću to ni da pokušavam, da li ste svesni koliko je dobrih ideja uništeno na taj način? Koliko je dobrih ljudi propalo tako. Kažemo sebi šta to radiš gubiš vreme, idi sa društvom  napi se, ali kod najačih od nas budi se ona druga strana i kaže ali ti si bolji/a, možeš, moraš da nastaviš, pićeš kada budeš slavio/la pobedu.

Tada kreće borba, borba protiv samog sebe, nije lako i ta borba je najteža. Ali najteže borbe se jedino računaju sve ostalo je gubljenje vremena, žašto toršiti vreme na nešto što znate da sigurno možete i znate da vas neće nikud odvesti bar ne daleko?

Sami sebi ste najveći neprijatelj, neprijatelj koji zna svaki vaš korak, uvek je isto što i vi, stalno vas prati i deli iste ciljeve. Tako izgleda  pravi saveznik, pravi suparnik. Samo on može da vas gura napred, da uvek budete bolji od njega, od sebe. A da li zante još jednu stvar koja je jako dobra, on zapravo nikada neće dozvoliti da skroz propadnete jer on bez vaš ne može, ako ga naučiute da se stalno bori, ako zavolite konstantan rad i usavršavanje on više neće moći bez toga, uvek će vas izvlačiti i podizati sa dna kada padnete i uvek će vas terati da budete bolji od njega. Jer samo on poznaje vaše ludilo, samo on poznaje vaše stavove samo on zna koliko ste spremni u tom trenutku da date i da vas natera da date malo više.
 Problem sa ovim je što za ostatak sveta postajete problme, jer oni ne mogu da vas prate, samim tim što ste uspeli i krenuli u borbu protiv samog sebe bolji ste od ostalih koji su se predali na početku jer zapamtite i jedan stepenik je više od prizemlja. Postajete drugačiji, postajete čudni običnim i normalnim ljudima, imate protrebu za drugim stvarima pa čak i za drugačijim humorom, ali opet možete svuda da se uklopite ali niste ispunjeni. Sreća je u tome što postoje ljudi koji se bore kao i vi, koji su proživeli ono što vi sad prioživljavate ili koji proživljavaju ono što ste vi prošli, malo nas je ali je veliko zadovoljstvo i sreća kada se upoznamo. Tačno ovo može zvučati kao sekta i verovatno ima elemenata da mi se odredi dijagnoza(šizofrenija) ali baš me briga. Upamtite, radite i sarađujte sami sa sobom, neka svaki sledeći dan bude samo jedan stepenik više od onog juče i nemojte misliti da možete da se opustite,  vaš suparnik sutra postaje ono što ste vi i traži novu borbu.