Privatnost i Anonimnost na internetu(Prvi deo)
Često postavljano pitanja današnjeg društva su "kako da budem anoniman na interentu?" ili "Kako da zadržim privatnost na interentu?"
Da li su anonimnost i privatnost samo želje 21. veka? Za sve one koji smatraju da je to moguće, moraću da ih razočaram. Nije moguće, bar ne u potpunosti. Ono što možete jeste razgraničiti šta je za javnost a šta vaša privatnost. Jedino na taj način možete imati malo privatnosti u svom životu, ako je za vas to porodica, vreme za odmaranje i misli onda to sačuvajte za sebe i sebi bitne ljude. Nemojte svaki put kada se nešto desi da objavljujete na društvenim mrežama, pogotovo ako to nema nikakve veze sa ostatkom ljudi koji nisu direktno deo vašeg života, a ako to već uradite nemojte da se pitate zašto drugi ljudi guraju svoj nos u vaš život.
Primetio sam da ljudi dosta mešaju anonimnost i privatnost na internetu.Pokušavajući često da preko anonimnosti dođu do privatnosti. A kakva je razlika i da li je to moguće?
Anonimnost je "kretanje" pod drugim identitetom, sakrivanje svog pravog identiteta. To može da vam pruži dosta softwera kao što je npr. Tor pretraživač, on vam omogućava da sakrijete svoj identitet kao hakeri u filmovima. Međutim to nije ni blizu tako. Na internetu nikada ne možete biti anonimni iz jednog prostog razloga, internet nikada nije ni zamišljen da bude anoniman!
Privatnost sa druge strane može biti sačuvana i to zavisi samo od vas. Naravno potpuna privatnost je mit ali može se imati jedan lep deo nje. Naprimer vi ne znate, da li sam ja jeo, koja mi je omiljena boja, kakav računar imam, kada sam srećan a kada tužan itd. Jer to se se tiče samo mene i meni bliskih ljudi. Na taj način imam svoju privatnost. Svestan sam da neko zna te stvari, svaki put kada pretržujem nešto na google ili bilo gde na netu ostavljam svoj digitalni potpis. Sve to se skladiši u neki moj dosije tamo negde daleko na nekom serveru. Google me prati od kada sam se prvi put prijavio sam svojim mailom, kao i svakog od nas. Zašto google i druge kompanije to rade, zar to nije krivično delo? Jednostavno je zbog novca ti podaci se prodaju ili koriste da bi nam se nešto prodalo. Da li je krivično delo pa nije, vi ste se složili sa tim uslovima kada ste instalirali google horome, mozilu ili bilo šta drugo. Jedini zakon koji je tu prekršen je moralni
.
![]()
Ali to nije samo na internetu, mnogi od nas potpisuju i uživo ove ugovore, pitate se kada i zašto? Kada uzimate recimo super karticu sa kojom dobijate popuste pri kupovini u određenim super marketima. Ta kartica sadrži vaše ime, prezime, adresu i navike kupovine. Svaki put kada kupite nešto i date tu kraticu u vaš "dosije" se dodaje novi proizvod. Pametno zar ne? Na taj način marketi znaju šta se najviše kupuje, znaju šta da vam predlože i šta bi ste možda kupovali jer naprimer, stalno kupujete pivo kada su utakmice. To znači ako spuste cenu određenog čipsa i stave ga kao preporučenog na policu pored vi će te uzeti. Ili jednostavno vide da recimo sredom kupujete jabuke, to znači da će u utorak stići sveže i na katolugu sa popustima će pisati jabuke 59.99 itd. Kod nas je ovakav sistem tek u ranim fazama. Marekti nekih razvijenih država imaju sistem prepoznavanja kupaca. Kada uđete na parking nekog marketa provučete karticu kako bi dobili lokaciju slobodnog parking mesta, onog trenutka kada stignete na svoje mesto na tabli ispred piše Dobro došli Nemanja(ili kako da se već zovete), danas za vas imamo mleko i hleb na popustu. Isti ovi podaci se prikupljaju preko interneta, kada pretražujete automobile, garderobu sve. Nadam se da ste shvatili zašto sam rekao da potpuna privatnost nije moguća.
Dakle za privatnost smo u određenom delu mi sami odgovorni, od nas samih zavisi da li ćemo imati i to malo privatnosti ili će naš život biti kao život estradne ličnosti. Što se anonimnosti tiče hahahah, to je samo mit. Bukvalno nije moguće sakriti se i da nema traga o tome. Ljudi me pitaju da li je izvodljivo kao u onim hakerskim filmovima, sakrivanje preko nekoliko desetina servera itd. Pa nije, jeste ali nije. Izvodoljivo je ali tako nešto bi ubilo brzinu-protok, kada koristite Tor pretraživač on to radi samo preko tri servera i nemoguće je sporo. Istina nije jako stršto ali je sporo.
Zamislite šta bi bilo sa desetak servera. Druga stvar što i na taj način može biti otkriven pravi identitet.Evo jednog pojednostavljenog primera. Zamislimo da idete od Novog Sada do Pariza i imate deset stajališta na kojima će te se presvući i uzeti nova dokumeta sa drugim podatcima. Krenete sa pravim idetitetom i stajete na prvom stajalištu, od čoveka tamo uzimate novu odeću i nov idetitet, stari ostavljate i idete dalje. Na drugom stajalištu isto to i tako sve do kraja. Kada stignete u Pariz vi ste promenili deset identiteta i niko više nije sigurn ko ste vi. Za većinu to je dovoljno ali recimo da je neko baš odlučio da vas pronađe recimo CIA i oni odluče da istraže vaše poselenje stajalište, malo muče čoveka koji vam je dao posednji identitet, kod nejga nađu vaš prethodni i upute se tako do onog pre njega sve do polazišta.
Znači moguće je samo zahteva puno napora, vremena i znanja. Na internetu vi ostavljate vašu IP adresu na svakom serveru i ona može biti praćena na sličan način. Prikrivanje svog idetiteta nije krivično delo ali izaziva sumnje kod organa gonjenja. Njihova logika je ako sakrivate identitet onda ste kriminalac i automatski ste pod prismotrom. Istina sa druge strane je drugačija većina ljudi sakriva idetitet da bi proverila nešto, vezano za zdravlje ili slično ali ih je iz nekog razloga sramota da to urade sa svog javnog profila. Zato koriste pretraćivače koji omogućavaju donekle sakrivanje idetiteta, ali da ne bude zabune, pretrživači kao što je TOR, nisu savršeni ali su dobri pogotovo ako se iskombinuju sa kriptovanjem poruka. U tom slučaju mogu pružati solidnu anonimnost. Zbog jednostavnosi i relativno dobre bezbednosti pomoću ovih alata počeo je da cveta i kriminal. Verujem da su mnogi od vas čuli za DEEP WEB na kome kriminal cveta. Onda nije ni čudno zašto postajete sumnjivi ako sakrivate idetitet.
Dakle nema savršene anonimnosti na interentu, privtnost može postojati u nekom obliku samo ako je mi stvorimo za sebe. Jednostavno u takvom svetu živimo a za one koji misle da pristupanjem inkognito moda na pretraživaču bivaju anonimni, hmm malo su se prevarili jer tu su anonimni samo za svoju ženu/mamu/devojku dok gledaju pronografiju. Jedino što inkognito mod sigurno radi jeste da ne čuva istoriju pregleda i to samo na vašem računaru. Google i dalje vidi šta ste vi gledali.
U drugom delu će više biti reči o hakerskim napadima na računare, o deep web-u, praćenju razgovora na društvenim mrežama i tim stvarima. Ovaj tekst je trebao da odgovori na pitanje da li je potpuna anonimnost i privatnost moguća i ako nije zašto nije.
Da li su anonimnost i privatnost samo želje 21. veka? Za sve one koji smatraju da je to moguće, moraću da ih razočaram. Nije moguće, bar ne u potpunosti. Ono što možete jeste razgraničiti šta je za javnost a šta vaša privatnost. Jedino na taj način možete imati malo privatnosti u svom životu, ako je za vas to porodica, vreme za odmaranje i misli onda to sačuvajte za sebe i sebi bitne ljude. Nemojte svaki put kada se nešto desi da objavljujete na društvenim mrežama, pogotovo ako to nema nikakve veze sa ostatkom ljudi koji nisu direktno deo vašeg života, a ako to već uradite nemojte da se pitate zašto drugi ljudi guraju svoj nos u vaš život.
Anonimnost je "kretanje" pod drugim identitetom, sakrivanje svog pravog identiteta. To može da vam pruži dosta softwera kao što je npr. Tor pretraživač, on vam omogućava da sakrijete svoj identitet kao hakeri u filmovima. Međutim to nije ni blizu tako. Na internetu nikada ne možete biti anonimni iz jednog prostog razloga, internet nikada nije ni zamišljen da bude anoniman!
Privatnost sa druge strane može biti sačuvana i to zavisi samo od vas. Naravno potpuna privatnost je mit ali može se imati jedan lep deo nje. Naprimer vi ne znate, da li sam ja jeo, koja mi je omiljena boja, kakav računar imam, kada sam srećan a kada tužan itd. Jer to se se tiče samo mene i meni bliskih ljudi. Na taj način imam svoju privatnost. Svestan sam da neko zna te stvari, svaki put kada pretržujem nešto na google ili bilo gde na netu ostavljam svoj digitalni potpis. Sve to se skladiši u neki moj dosije tamo negde daleko na nekom serveru. Google me prati od kada sam se prvi put prijavio sam svojim mailom, kao i svakog od nas. Zašto google i druge kompanije to rade, zar to nije krivično delo? Jednostavno je zbog novca ti podaci se prodaju ili koriste da bi nam se nešto prodalo. Da li je krivično delo pa nije, vi ste se složili sa tim uslovima kada ste instalirali google horome, mozilu ili bilo šta drugo. Jedini zakon koji je tu prekršen je moralni
.
Dakle za privatnost smo u određenom delu mi sami odgovorni, od nas samih zavisi da li ćemo imati i to malo privatnosti ili će naš život biti kao život estradne ličnosti. Što se anonimnosti tiče hahahah, to je samo mit. Bukvalno nije moguće sakriti se i da nema traga o tome. Ljudi me pitaju da li je izvodljivo kao u onim hakerskim filmovima, sakrivanje preko nekoliko desetina servera itd. Pa nije, jeste ali nije. Izvodoljivo je ali tako nešto bi ubilo brzinu-protok, kada koristite Tor pretraživač on to radi samo preko tri servera i nemoguće je sporo. Istina nije jako stršto ali je sporo.
Zamislite šta bi bilo sa desetak servera. Druga stvar što i na taj način može biti otkriven pravi identitet.Evo jednog pojednostavljenog primera. Zamislimo da idete od Novog Sada do Pariza i imate deset stajališta na kojima će te se presvući i uzeti nova dokumeta sa drugim podatcima. Krenete sa pravim idetitetom i stajete na prvom stajalištu, od čoveka tamo uzimate novu odeću i nov idetitet, stari ostavljate i idete dalje. Na drugom stajalištu isto to i tako sve do kraja. Kada stignete u Pariz vi ste promenili deset identiteta i niko više nije sigurn ko ste vi. Za većinu to je dovoljno ali recimo da je neko baš odlučio da vas pronađe recimo CIA i oni odluče da istraže vaše poselenje stajalište, malo muče čoveka koji vam je dao posednji identitet, kod nejga nađu vaš prethodni i upute se tako do onog pre njega sve do polazišta.
Znači moguće je samo zahteva puno napora, vremena i znanja. Na internetu vi ostavljate vašu IP adresu na svakom serveru i ona može biti praćena na sličan način. Prikrivanje svog idetiteta nije krivično delo ali izaziva sumnje kod organa gonjenja. Njihova logika je ako sakrivate identitet onda ste kriminalac i automatski ste pod prismotrom. Istina sa druge strane je drugačija većina ljudi sakriva idetitet da bi proverila nešto, vezano za zdravlje ili slično ali ih je iz nekog razloga sramota da to urade sa svog javnog profila. Zato koriste pretraćivače koji omogućavaju donekle sakrivanje idetiteta, ali da ne bude zabune, pretrživači kao što je TOR, nisu savršeni ali su dobri pogotovo ako se iskombinuju sa kriptovanjem poruka. U tom slučaju mogu pružati solidnu anonimnost. Zbog jednostavnosi i relativno dobre bezbednosti pomoću ovih alata počeo je da cveta i kriminal. Verujem da su mnogi od vas čuli za DEEP WEB na kome kriminal cveta. Onda nije ni čudno zašto postajete sumnjivi ako sakrivate idetitet.
U drugom delu će više biti reči o hakerskim napadima na računare, o deep web-u, praćenju razgovora na društvenim mrežama i tim stvarima. Ovaj tekst je trebao da odgovori na pitanje da li je potpuna anonimnost i privatnost moguća i ako nije zašto nije.
Коментари
Постави коментар