MARS

3D rover na Marsu

E pa ovako. Čitajući knjige Marsovac "zaintereosovao sam se" za Mars. U knjizi je stvarno svašta opisano i glavni junak da bi preživeo izvodi razne vratolomije i prepravke što mene uvek oduševi. U knjizi se spominje Rover sa kojim je NASA izbulila komunikaciju 1997. Spominju se solarni paneli i još mnogo drugih zanimljivih stvari. Odlučio sam da to malo istražim jer ipak možda mi bude dosadno preko leta pa da skoknem do Marsa neću da me nešto iznenadi.

Čitajući po netu naleteo sam na puno stvari, rasprava koje su prerasle u svađe. Svađe su se često vodile da li je sve to moguće, da li je to opet neka "Američka" varka. Čitajući sve to zaključio sam jednu bitnu stvar da većuina tih kritičara ne zna ni ostove fizike, robotike ili bilo čega potrebnog za direktno napadanje i osuđivanje ovakvih stvari. Većina njih lupeta, palamude o tome kako citiram "U takvoj sredini ne bi mogla da opstane ni jedna tehnologija kakvu danas poznajemo, a kamoli ljudsko telo" , hmm, prilično sam siguran da postoji. Svako od nas u džepu imate računare moćne kao pojedini sateliti.

No neću da davim, nisam stručnjak, samo sam radoznao. Izneću stvari koje su meni privukle pažnju, neke misije koje su zanimljive  itd. Neću da pametujem(bar ne mnogo) kao ovi kritičari, među kojima ima pristalica da je planeta ravna i da stvarno postoje leteći irvasi.

Ono sto je meni bilo interesantno  je to da nisu samo "Amerikaci" ti koji vrše i šalju rovere i ostale letelice na Mars(eto vam kritičari koji tvrdite da je to sve Američka produkcija i da niko nikad nije poslao ništa tamo).
Rovere i ostale spravice slali su Rusi, Amerikanci, Japanci, Indijci, Evropljani i mnogi drugi. Naravno nisu sve ove zemlje poslale rovere, neke imaju  satelite ili neke druge igračke na Marsu.
Desetine letelica su poslate na Mars od 1960-te, neke od njih su bile lenderi, orbiteri i roveri. Bitno je napomenuti da svemirskim agencijama bila to NASA(Američka), ESA(Evropsa) ili neka druga nije glavni cilj slanje ljudi i naseljavanje Marsa.Vec je cilj istraživanje planete, traženje ruda, izučavanje istorije i ako se za to steknu uslovi slanje ljudi, ali ne da kolonizuju planetu nego da istražuju. E sad, bilo je puno pokušaja da se pošalju roveri i druge robote na Mars, ali kako to nije put od Novog Sada do Čuruga(pa čak i ovo ume da se zakomplikuje) stopa uspešnosti je bila izuzetno nisak. Pogotovo u samim početcima, mnoge letilice nisu ni napustile zemlju kako treba, neke nisu ni lansirnu rampu, ali dve letilice su bile izuzetno uspešne. Roveri blizanci Spirita i Opportunitya koji ne samo da su uspešno sleteli na površinu Marsa nego su radili još dosta dugo posle vremena predviđenog od strane istraživača.

Opportunitya rover

Opportunitya je bio jedini aktivan rover 2012-te, njega je pratilo nekoliko orbitera. Dok je još jedan dodatni rover Coriosity bio na putu ka Marsu.

Do Marsa ima samo 45 svetlosnih minuta. Što znači da ako bi imali automobil koji može da ide brzinom svetlosti, za jedan školski čas bi smo bili na Marsu.

Budući da Rusi 1960-te kada su pokrenuli program Mars M1  nisu imali naš svemirski auto  logično je da su imali hrpu problema. Program Mars M1 se sastojao od dve misije Mars 1960A i pogađajte dva puta, da pogodili ste Mars 1960B lansirani u oktobru 1960-te. Letilice nisu mogle ni da stabilno  napuste zemljinu orbitu tako da je program proglašen neuspehom. Slično je prošao i program Mars 1962A i 1962B. Bilo je tu još dosta neuspeha ali nećemo sad o tome. 1970 Rusi su hteli da preteknu američki program Mariner pokrenuvši misiju
Kosmos 419. Program Kosmos 419 je trebao da bude prvi veštački satelit marsa ali i on je pretrpeo poraz, znam da sam rekao da neću više o neuspesima ali ovo je bilo bitno. Usledile su misije Mars 2 i 3 koje su bile orbiteri ali su i nosile lendere. Ovi lenderi predstavljaju prve stvaričice na površini marsa koje je dizajnirala ljudska ruka.Ali lenderi nikada nisu poslali inforamcije nazat.

Dosta Rusije idemo malo na zapad.

1964-te Nasa je dizajnirala dve letilice koje su trebale da stignu do crvene planete. Mariner 3 nije uspeo dok je njegov blizanac Mariner 4 stigao do crvene planete 14. jula 1965. Mariner 4 je prva letelica koja je uputila na zemlju fotografije neke druge planete izbliza. Zahvaljujući ovoj letilici stručnjaci su ustanovili da Mars ipak nije toliko prijateljski nastrojena planeta koliko se mislilo.

Mariner 4 

Planeta Mars

Prosečna dnevna temeperatura na Marsu je -100, površinski pritisak je iznosio 1% od zemaljskog, nisu detektovana magentna polja niti radiacija. Mariner 4 je dao novu sliku o Marsu koja je zahtevala potpuno redizajniranje rovera za buduće misije.

Izvedeno je dosta misija, verovatno dok ovo čitate stizu novi rezultati sa marasa, dok o ovome razmišlajte dizajniraju se i planiraju koraci za buduća istrazovanja. Neću više tupiti o misijama ako želite možete i sami pretražiti na netu, ovo su stvari koje meni lično deluju zanimljivo što se tiče istorije marsovanja.

Da bi se nešto poslalao u svemir bilo je potrebno mnogo rešenja, mnogo inovacija i eksperimentisanja zbog čega je meni posebno drago. Roveri su meni krajnje facinatni(možda zato što su inspiracija za jedan moj projekat).

Čitajući knjigu Marsovac jedan rover mi je privukao pažnju ustvari nije rover nego lender sa Soudžerom po nazivom Patfajnder. E sad verujem da nije najjasnije šta je lender, rover, orbiter i sodžuer. Pa da razjasnimo malo:

1. Orbiter kao što  ime govori je robot koji se vrti u orbiti planete. Njegov zadatak je da snima planetu, prati vremenske uslove, navodi rovere i ostalo.
2.Lender je takoreći baza koja je statična i na sebi ima kameru koja se okreće 360 stepeni i pravi panoramske snimake. Takođe na sebi ima prijemnike i predajnike kako bi komunicirao sa zemljom i sodžuerom. Lenderi su veliki i imau ok 250kg, napajaju se iz solarnih panela.
3. Sodžer je mali robot koji vrši ispitivanja tla i kamenja (u ovom slučaju povrsinu Marsa). Sa zemljom komunicira preko Lendera.  Za razliku od lendera sodžer je mali i u proseku imaju oko 12kg.

E sad da nastavim sa Patfajnerom, 1997 se uspešno spustio na Mars i sa sobom je imao sodžuera. Lender je spušten u Dolinu Ares(19,13;- 33,22) evo imate i kordinate mesta ako ikad posetite Mars obavezno obiđite dolinu Ares. Lender je lansiran u decembru 1996 a misija je završena u septembru 1997 jer je izgubljen signal sa lenderom. Pretpostavke su da je signal izgubljen zbog kvara na baterijama.Baterije su izuzetno kritičan deo na lenderima i u 90% slučajeva su razlog obustavljanja misije, a zašto?

Provo da vam pokažem neke specifikacije lendera da bi stvari bile jasne.

Patfajnder i sodžuer u JPL 1996.g.

Masa: 264kg
Izvor napajanja: solarni paneli,
Snaga napajanja: 35W
Baterija: Ag-zr 40Ah 1,5V

Najniža temperatura na kojoj elektronika može da radi je -30C, a kako je poznato na Marsu bude i -100 preko leta što znači da su potrebni grejači koji zagrevaju eletroniku. Kada na Marsu bude zima kao i na zemlji dani su kraći, što znači manje svetla i vremena za punjenej baterija. Međutim i temperature se spuštaju, grejaču je potrebnmo više vremena da zagreje eletroniku, samim tim torši više struje koju ćelije ne mogu da stvore jer su dani kraći. Grejač iscrpi bateriju i tu biva kraj jer bez obzira što ćelije dalje mogu da pune bateriju nema šta da kaže grejačima da se aktiviraju jer sve to kontroliše elektronika koja je mrtva zbog niskih temperatura. Vremenom prašina prekriva panele i tu prestaje punjenje baterija, što znači karaj. Naravno da se razumemo to je bilo pre 20 godina, tehnologija je sad napredovala i verujem da je taj problem rešen donekle. Sigurno se pitate šta se desilo sa sodžuerom, eh to je tužna priča jednog mališana, zamislite ostao je na Marsu.

Sodžuner u bukvalnom prevodu znači doušnik(što ima logike),sad  malko o njemu.

Sodžurer na površini marsa

Masa: 11,5kg
Izvor napajanja: solarni paneli,
Snaga napajanja: 10W
Baterija: LiSoc12


Mališan je posedovao, ustvari mogu slobodno da kažem poseduje(jer se on još nalazi tamo gore)dve kamere, jednu napred i jednu nazat kao i nekoliko isnstrumenata za proveru i ispitivanje zemljišta. Prvobitno je planirano da radi samo 7 sola(sol je dan na marsu iznosi 24 sata 39 minuta i 35,244 sekunde) mada je misija bila produžena na čitavih 83 sola jer je mališan  radila bez problema. Čak je bio potpuno ispravan i u trenutku kada je izgubljen signal sa lenderom. NASA nije mogla više da koristi sodžuner-a jer se komunikacija sa njim vršila preko lendera a kada se lender pokvario izgubljena je komunikacija sa njim.

U ovakvim slučajevima komunikacija i upravljanje robota na Marsu je prilično komplikovana, bar se tako čini. Zbog udaljenosti kašnjenje signala je oko 30 minuta. Zamislite da vozite automobil, pritisnete pedalu gasa da ubrzate a on ubrza tek za 30 minuta,  tako nekako to izgleda. Uprevljanej je vršeno tako što bi se na zemlji napisao kod ili set naredbi koje se šalju sodžuner-u i on ih onda izvršava potom šalje povratne informacije nazat. Sodžuner je tokom 83 sola prešao nešto više od 100m što možda izgeda da nije mnogo ali on nikada nije projektovan da toliko radi. Sve čestitek kompaniji  McDonnell Douglas koja je napravila ovog mališana.

Prosto je neverovatno šta se sve dešavalo u ovoj oblasti, pogotovo kako sve funkcioniše.Dosta podataka sam pronašao na zvaničnim sajtovima
Nase(https://www.nasa.gov/) i Ese(http://www.esa.int/ESA) kao i na mnogim mestima na interentu. E sad da li je sve ovo namešteno iskreno nemama pojam. Ali baš zato je i zanimljivo, uzbudljivo i zabavno. Razvoj novih tehnologija-spravica koje treba da sotvare naše dečačke maštarije stvorene čitajući razne SF knjige i stripove. Mada većina tehnologije koje se danas koriste i bez kojih teško da bi smo mogli zamisliti "moderan" život nastale su baš za potrebe ovakvih projekata koji izgledaju kao ludost i opsesije nekih prepametnih ljudi.

Uživam u ovim stvarima, volim da istražujem  i zabavno mi je. Sve što pročitam volim da proverim i ako je vrlo verovatno tačno ali tokom te prvere saznam još mnogo toga i tako u krug.